Dileme iz spavaće sobe: Šta ako partner želi više nego ti?

Kada se u spavaćoj sobi pojavi osećaj da bi trebalo da bude drugačije

U seksualnosti često ne zapne kod velikih, dramatičnih pitanja.

Ponekad zapne kod malih trenutaka koje ne umeš odmah da objasniš. Kada ti je posle orgazma odjednom svega previše. Kada želiš bliskost, ali ne nužno i seks. Kada bi partner želeo da istražuje nove stvari, a ti imaš osećaj da zaostaješ.

Ili kada tokom seksa ne možeš potpuno da se opustiš jer previše razmišljaš o svom telu.

I upravo takva pitanja mogu biti najzamornija. Jer nisu uvek „problem” koji ima jedan jasan odgovor. Često su više osećaj. Nesigurnost. Misao koja se pojavi posle seksa, pre seksa ili dok ležiš pored partnera i pitaš se da li bi trebalo da bude drugačije.

Ako ti se ikada činilo da si jedini/a ko ima takve misli, odmah ćemo te malo rasteretiti: nisi.

U novom blogu iz serijala Dileme iz spavaće sobe izabrali smo pet pitanja koja veoma dobro pokazuju koliko intimnost može biti složena. Ne zato što bi trebalo da bude komplikovana, već zato što se u njoj prepliću telo, želja, stid, očekivanja, komunikacija i odnos prema sebi.

A možda ćeš se u nekom od ovih pitanja prepoznati više nego što si očekivao/la.

Da li je normalno da mi posle orgazma smeta ako partner nastavi da me dodiruje?

Da, potpuno je normalno.

Posle orgazma telo može veoma brzo da se promeni. Nešto što je pre samo nekoliko trenutaka bilo prijatno može odjednom postati previše intenzivno, preosetljivo ili čak neprijatno.

To naročito važi za stimulaciju klitorisa, bradavica ili drugih veoma osetljivih delova tela, ali može se dogoditi svakome i pri različitim vrstama dodira.

To ne znači da ti partner ne prija. Ne znači da je uradio nešto pogrešno. I ne znači da s tobom nešto nije u redu.

Ponekad je telu posle orgazma jednostavno potrebna pauza. Kod nekih ljudi se nakon vrhunca javlja želja za maženjem, bliskošću i dodirima. Kod drugih se javlja potreba za mirom, prostorom ili samo nekoliko minuta bez dodatne stimulacije.

I jedno i drugo je normalno.

Zašto se to događa?

Posle orgazma telo se smiruje. Uzbuđenje počinje da opada, a osetljivost se neko vreme može povećati. Zato dodir koji je ranije bio prijatan posle vrhunca može delovati previše snažno.

Problem uglavnom nastaje kada partner to ne zna. Ako ti posle orgazma dodiri ne prijaju, a on misli da maženjem produžava prijatan trenutak, brzo može doći do nesporazuma. Ti se osećaš preopterećeno, a on možda odbačeno.

Kako to reći partneru?

Najbolje je da to kažeš jednostavno, nežno i bez osećaja krivice.

„Posle orgazma sam neko vreme veoma osetljiva, pa mi dodiri tada ne prijaju. Nije ništa loše, samo mi je potrebna kratka pauza.”

Tako mu daješ jasnu informaciju, a istovremeno pokazuješ da ne odbijaš njega, već samo određeni dodir u određenom trenutku.

A to je važna razlika.

Dobra intimnost ne podrazumeva samo ono što ti prija tokom seksa već i ono što ti prija posle njega.

Šta ako mi je neprijatno da svetla budu upaljena tokom seksa?

Ovo je jedna od onih dilema koje zvuče jednostavno, ali se zapravo dotiču mnogo dubljih stvari.

Mnogim ljudima je teško da tokom seksa budu potpuno izloženi pogledu. Ne zato što ne veruju partneru, već zato što u tom trenutku sebe ne vide onako kako ih vidi partner.

Partner možda vidi privlačnost, bliskost, lice, reakcije i telo koje želi. A ti možda vidiš stomak, kožu, celulit, držanje, izraz lica ili sve ono što kod sebe najbrže kritikuješ.

Zato upaljena svetla nisu uvek samo pitanje osvetljenja. Ponekad su pitanje ranjivosti.

Ako ti je neprijatno kada su svetla upaljena, to ne znači da nisi samouverena osoba. To samo znači da je tvom telu u tom trenutku potrebno više osećaja sigurnosti.

Ne moraš iz potpunog mraka odmah da pređeš u jako osvetljenu sobu. Možete početi postepeno.

• blaga noćna lampa,
• sveća,
• svetlost iz druge sobe,
• prigušena lampa,
• dogovor da svetla ostanu upaljena samo deo vremena.

Ponekad već mala promena pravi veliku razliku jer se telo više ne oseća toliko izloženo.

Važno je i da partneru kažeš šta se događa u tvojoj glavi. Ne kao izvinjenje, već iskreno.

„Znam da bi voleo da me vidiš, ali meni je ponekad neprijatno jer previše razmišljam o tome kako izgledam. Možemo li polako?”

Takav razgovor može učiniti više od bilo kakvog podsticanja rečima „samo se opusti”.

Jer se mnogi ljudi ne opuste zato što im neko kaže da se opuste. Opuste se kada se osećaju sigurno.

A tokom seksa je sigurnost često najveći afrodizijak.

Šta ako partner želi nove stvari, a ja sam uzdržanija?

Ovo pitanje je veoma važno jer se u njemu krije nešto što mnogi ljudi teško priznaju.

Ne radi se samo o novim pozama, igračkama, fantazijama ili istraživanju. Radi se o osećaju da moraš da budeš „dovoljno zanimljiva”. Dovoljno otvorena. Dovoljno opuštena. Dovoljno smela. Dovoljno sve.

A to brzo može postati pritisak.

Istraživanje seksualnosti može biti predivno kada dolazi iz radoznalosti i poverenja. Može vas povezati, uneti razigranost u odnos i otvoriti prostor za razgovore koje ranije možda niste vodili.

Ali istraživanje ne sme da postane dokazivanje.

Ne moraš da pristaneš na nešto samo zato što se bojiš da ćeš u suprotnom biti dosadna. Ne moraš da postaneš druga osoba da bi bila dovoljno dobra u odnosu. I ne moraš da imaš isti tempo kao partner.

Najpre se zapitaj odakle dolazi tvoj odgovor

Pre nego što kažeš da ili ne, možeš sebi postaviti veoma važno pitanje:

„Da li i ja ovo želim ili se samo plašim da kažem ne?”

Ako te nešto zanima, možeš ići polako. Prvo razgovor. Zatim možda samo ideja. A onda možda istraživanje bez pritiska da se odmah mora sprovesti u delo.

Ako osećaš da bi nešto uradila samo da ne bi razočarala partnera, dobro je da zastaneš.

Partneru možeš reći:

„Volim što razgovaramo o ovim stvarima, ali ponekad imam osećaj da bi trebalo da budem smelija nego što jesam. Potrebno mi je da idemo sporije i da ne osećam pritisak.”

To nije kočenje odnosa. To je iskrena komunikacija.

Prava intimnost ne znači da jedna osoba uvek predlaže, a druga se prilagođava. Prava intimnost znači da oboje mogu da kažu šta žele, čega se boje i gde su njihove granice.

A ponekad je upravo taj razgovor intimniji od same „nove stvari” koju bi trebalo da probate.

Šta znači ako u poslednje vreme imam nizak libido?

Pre svega: period smanjene želje za seksom veoma je čest.

Libido nije nešto što bi stalno trebalo da bude isto. Na želju utiču mnoge stvari: stres, umor, hormoni, rutina, osećaj u sopstvenom telu, odnos, mentalno opterećenje, lekovi, životne promene, ali i pritisak da bi trebalo da želiš seks.

Ponekad želja ne nestane zato što ne želiš partnera. Nestane zato što je tvoje telo umorno, glava puna, a nervni sistem neprestano radi u režimu „samo još ovo da završim”.

I tada seks više nije nešto što se javlja spontano. Postaje još jedna stavka na spisku.

To može biti veoma frustrirajuće, naročito ako imaš partnera punog razumevanja, a ipak osećaš krivicu. Jer niko ne vrši pritisak na tebe, ali ga ti vršiš na sebe.

Spontana i reaktivna želja nisu isto

Važno je znati da se želja kod ljudi javlja na različite načine.

Neki osećaju spontanu želju koja se javlja sama od sebe. Drugi imaju više reaktivnu želju, što znači da se ona budi tek kroz bliskost, dodir, smirenost ili intiman trenutak.

Dakle, ako retko sama od sebe osetiš snažnu potrebu za seksom, ali ti je prijatno kada jednom počne, to ne znači da nešto nije u redu. Možda tvoje telo jednostavno ne funkcioniše po principu „odjednom mi se hoće”, već su mu potrebni kontekst, sigurnost i sporiji prelazak u intimnost.

Može pomoći ako s partnerom stvoriš više bliskosti bez očekivanja da ona mora voditi do seksa.

• maženje,
• ljubljenje,
• masaža,
• razgovor,
• zajedničko veče bez telefona,
• dodiri koji nemaju neposredan cilj.

Takvi trenuci mogu pomoći telu da se ponovo oseti povezano, a ne opterećeno.

Ako nizak libido traje duže, veoma te brine ili se javlja zajedno s drugim promenama u tome kako se osećaš, ima smisla potražiti i stručni savet.

Ali važno je da ne počneš odmah da kriviš sebe.

Ponekad libido ne nestane zato što nešto nije u redu s tobom. Ponekad je nečemu u tvom životu jednostavno potrebno više pažnje, odmora ili nežnosti.

Zašto se posle masturbacije ponekad osećam čudno?

Ovo je pitanje koje mnogi ne bi postavili naglas, ali bi ga veliki broj ljudi razumeo.

Masturbacija može biti prijatna, opuštajuća i potpuno normalan deo seksualnosti. Ipak, posle nje se ponekad može javiti veoma čudan osećaj.

Kao da se uzbuđenje odjednom završi, a mozak već u sledećoj sekundi otvori sasvim drugu fasciklu:

„Šta ja sada radim?”
„Zašto sam ovo uradio/la?”
„Šta mi se događa?”

Taj osećaj ne mora da bude znak da s masturbacijom nešto nije u redu.

Posle orgazma telo se smiruje, napetost opada, a mozak se iz fantazije ili uzbuđenja vraća u stvarnost. Nekim ljudima je taj prelaz prijatan. Drugima je pomalo nagao, prazan ili emocionalno čudan.

Ponekad se iza toga krije stid

Ponekad je prisutan i stid. A taj stid često zapravo nije naš, već naučen.

Jer se o masturbaciji i dalje premalo govori na opušten način. Mnogi ljudi odrastaju s osećajem da je samozadovoljavanje nešto tajno, neprijatno ili čak pogrešno. Čak i ako racionalno znaš da ništa nije pogrešno, telo posle orgazma ipak može reagovati neprijatnim osećajem.

Ako ti se to događa povremeno, nema potrebe za panikom.

Može pomoći da posle masturbacije ne ostavljaš prostor samo za samokritiku. Odvoji nekoliko minuta, ustani, popij vodu, istuširaj se ili uradi nešto što te na prijatan način vraća u telo.

Masturbacija nije nešto zbog čega bi trebalo da osećaš grižu savesti. Ona je deo odnosa prema sopstvenom telu. Može biti način opuštanja, istraživanja ili jednostavno trenutak za sebe.

Kada je dobro istražiti taj osećaj?

Ako se posle masturbacije redovno osećaš veoma loše, krivo ili prazno, možda vredi nežno istražiti odakle taj osećaj dolazi.

Možda je povezan sa stidom. Možda sa usamljenošću. Možda s uverenjima o seksualnosti. Možda s korišćenjem pornografije. A možda s osećajem da nešto radiš automatski, a ne zato što to zaista želiš.

Ni to nisu razlozi za osuđivanje.

To su samo pitanja koja ti mogu pomoći da bolje razumeš sebe.

A ponekad je već to što sebi dozvoliš da ih postaviš prvi korak ka opuštenijem odnosu prema sopstvenom užitku.

Imaš li i ti neku dilemu iz spavaće sobe?

Ovo je bio novi blog iz serijala Dileme iz spavaće sobe, u kojem odgovaramo na anonimna pitanja o seksualnosti, odnosima, željama, telu i svim onim trenucima koje ljudi često zadržavaju za sebe.

Ako i ti imaš pitanje koje ti se već neko vreme vrti po glavi, možeš nam ga poslati anonimno, u poruci na društvenim mrežama ili putem e-maila.

Možda ti se čini da je tvoje pitanje čudno.
Možda ti se čini da bi odgovor već trebalo da znaš.
Možda ti se čini da si jedini/a ko o tome razmišlja.

Jer u seksualnosti nema glupih pitanja.

Postoje samo pitanja koja predugo zadržavamo za sebe.