Dileme iz spavaće sobe: Zašto nam je lakše da pričamo o računima nego o seksu?

U vezama umemo da razgovaramo o svačemu.

O tome šta će biti za večeru. Ko će platiti račune. Kada treba otići u prodavnicu. Ko je opet zaboravio da izvadi veš iz mašine. I zašto je neko ostavio praznu ambalažu u frižideru.

A onda se povede tema seksa i odjednom ponestane reči.

Iako seksualnost može biti važan deo veze, razgovor o njoj je mnogim parovima i dalje neprijatan. Ne zato što nemaju poverenja jedno u drugo. Već zato što većina nas to nikada nije zaista vežbala.

Niko nas nije naučio kako da kažemo šta nam prija. Kako da priznamo da nam nešto smeta. Kako da tražimo nešto novo. Kako da kažemo da nam je neprijatno. Ili kako da započnemo razgovor koji bi brzo mogao da zazvuči kao kritika, iako to uopšte nije namera.

Zato u serijalu blogova Dileme iz spavaće sobe otvaramo pitanja koja ljudi često nose u sebi, ali ih retko izgovaraju naglas.

Bez osuđivanja. Bez panike. I bez osećaja da odmah moraš da imaš sve odgovore.

Ovoga puta bavimo se temama koje su veoma česte u vezama: masturbacijom, korišćenjem pornografije, preranom ejakulacijom, proizvodima za uzbuđenje, igranjem uloga i onim najneprijatnijim delom – kako uopšte početi razgovor o tome šta ti se dopada.

Ako se prepoznaješ u nekom od pitanja u nastavku, nisi jedini/a. Samo retko ko to kaže tako direktno.

Da li je normalno da mi smeta ako partner koristi pornografiju dok masturbira?

Da, normalno je da ti to može smetati. I normalno je da se pritom jave osećanja koja možda u početku ni sam/a sebi ne želiš da priznaš.

Najpre nešto važno: masturbacija u vezi sama po sebi nije ništa neobično. Mnogi ljudi masturbiraju čak i kada su u srećnoj, stabilnoj i seksualno aktivnoj vezi. To ne znači automatski da partnera više ne privlačiš, da mu nisi dovoljan/na ili da vašoj vezi nešto nedostaje.

Najpre nešto važno: masturbacija u vezi sama po sebi nije ništa neobično. Mnogi ljudi masturbiraju čak i kada su u srećnoj, stabilnoj i seksualno aktivnoj vezi. 

To ne znači automatski da partnera više ne privlačiš, da mu nisi dovoljan/na ili da vašoj vezi nešto nedostaje.

To može biti samo trenutak za sebe. Način opuštanja. Nešto što osoba ima samo za sebe.

Ali u tvom slučaju očigledno nije problem samo u masturbaciji. Problem nastaje zato što partner pritom koristi pornografiju, a ti počinješ da se porediš sa osobama koje vidi na ekranu.

I tu stvari brzo postaju emocionalno mnogo složenije.

Čak i ako ti partner više puta kaže da te ne poredi ni sa kim, tvoj um i dalje može da radi svoje. Može se javiti pitanje da li si mu dovoljno privlačan/na. Da li želi nešto drugačije. Da li mu nešto nedostaje. Da li su mu te slike uzbudljivije od vaše stvarne intime.

Iako odgovori ne moraju biti onakvi kakvima ih tvoj strah predstavlja, osećanja su ipak stvarna.

Zato nije najbolje rešenje da sve zadržiš za sebe i pretvaraš se da ti ne smeta. Ali ni napad nije najbolji način da započneš razgovor, jer će se partner verovatno samo braniti, a ti nećeš dobiti ono što ti je zaista potrebno: osećaj da te čuje.

Kako možeš da započneš razgovor?

Mnogo je bolje da govoriš o svojim osećanjima.

Možeš reći nešto poput:

Znam da ti ovo možda ne doživljavaš isto kao ja, ali kada znam da koristiš pornografiju dok masturbiraš, počinjem da se poredim i osećam se manje privlačno. Voleo/la bih da razgovaramo o tome.

Takva rečenica ne znači: “Ti si kriv/a.” Ona znači: “Ovo se dešava u meni i voleo/la bih da me razumeš.”

A to je velika razlika.

Kod ovakvih tema ne postoji jedno pravilo koje važi za sve parove. Nekim ljudima korišćenje pornografije u vezi ne smeta. Drugima veoma smeta. Neki parovi o tome uopšte ne razgovaraju sve dok ne počnu da se gomilaju zamerke. Drugi postavljaju jasne granice.

Važno je da pronađete dogovor uz koji se oboje osećate poštovano.

Jer ponekad najveći problem nije sama pornografija. Najveći problem je osećaj da o tome ne smeš ništa da kažeš jer ćeš ispasti ljubomoran/na, ukočen/a ili previše osetljiv/a.

Ali ako nešto u tebi izaziva nesigurnost, to je sasvim dovoljan razlog za razgovor.

A možda će upravo taj razgovor otvoriti još jednu temu: kako u vašoj vezi uopšte razgovarate o željama, granicama i osećaju privlačnosti.

Kako pomoći partneru ako prebrzo svrši tokom seksa?

Prerana ejakulacija je jedna od onih tema o kojima se mnogo razmišlja, a veoma malo opušteno razgovara.

Ne zato što je retka. Upravo suprotno. Veoma je česta. Ali je često povezana sa stidom, osećajem neuspeha i pritiskom da muškarac mora da “izdrži”.

A upravo taj pritisak može dodatno da pogorša situaciju.

Ako neko već pre seksa razmišlja: “Nadam se da neću ponovo prebrzo svršiti”, telo je već napeto. Umesto opuštenosti javlja se kontrola. Umesto uživanja dolazi proveravanje. Umesto bliskosti javlja se strah od rezultata.

I seks polako počinje da deluje kao test.

Ali seks nije test.

Ako do ejakulacije dođe brže nego što ste želeli, to ne znači da je intimnost završena. Može da se nastavi na drugačiji način. Dodirima, rukama, oralnom stimulacijom, igračkama, pauzom ili jednostavno tako što od tog trenutka nećete napraviti katastrofu.

To je veoma važno.

Jer često sama prerana ejakulacija nije ono što najviše boli. Više boli reakcija nakon nje.

Ako odmah uslede tišina, razočaran pogled ili osećaj da je nešto “pokvareno”, sledeći put će pritisak biti još veći. Ako je reakcija opuštenija, telo s vremenom može lakše da stekne veću kontrolu.

Mogu pomoći sporiji tempo, povremene pauze, promena položaja, više predigre, fokusiranje na disanje i manji pritisak da penetracija mora da traje određeni broj minuta.

Ali još važniji od tehnika je ton razgovora.

Neka razgovor ne zvuči kao ispravljanje greške

Ako želiš da pomogneš partneru, neka razgovor ne zvuči kao spisak grešaka. Neka zvuči kao nešto što zajedno istražujete.

Na primer:

Primećujem da te to ponekad opterećuje. Voleo/la bih da se manje brinemo o trajanju, a više istražujemo šta oboma prija.

Takva rečenica ne umanjuje njegovo samopouzdanje. Naprotiv, pokazuje da niste na suprotnim stranama.

A to je izuzetno važno kod intimnosti.

Ako je prerana ejakulacija veoma česta, ako izaziva veliku uznemirenost ili se pojavila iznenada, razgovor sa lekarom ili stručnjakom takođe može imati smisla. Ponekad u pozadini postoji fizički uzrok, ponekad psihološki, a često je u pitanju kombinacija oba.

Ali bez obzira na uzrok, nije potrebno da to postane tema o kojoj se ćuti i koja lebdi nad vezom.

Mnogo je lakše kada se “problem je u tebi” pretvori u “kako možemo zajedno da učinimo ovo iskustvo opuštenijim”.

A to je već sasvim drugačiji početak.

Da li proizvodi za uzbuđenje zaista deluju ili je to samo marketing?

Kada je reč o proizvodima koji obećavaju više strasti, više želje ili vatreniju atmosferu, sasvim je normalno da budemo pomalo skeptični.

Jer, budimo iskreni, marketing ponekad ume da obeća gotovo filmske rezultate.

Pojedeš čokoladu i odjednom se dogodi najstrastvenija noć tvog života? Verovatno ne baš tako.

Proizvodi za uzbuđenje nisu čarobno dugme. Ne mogu ni iz čega da stvore želju ako si iscrpljen/a, pod stresom, u lošoj vezi ili ti jednostavno nije do intimnosti. Takođe ne mogu da zamene komunikaciju, privlačnost ili osećaj sigurnosti.

Ali mogu da dodaju nešto drugo.

Ritual. Razigranost. Iščekivanje. Osećaj da će se dogoditi nešto malo drugačije nego obično.

A to nije zanemarljivo.

U seksualnosti iščekivanje često ima veliki uticaj. Već i to što nešto zajedno pripremite, isprobate ili se pritom malo nasmejete može da promeni atmosferu.

Ponekad proizvod ne čini čudo zbog svojih sastojaka, već zato što par na trenutak izađe iz rutine.

Umesto uobičajene večeri, dogodi se: “Hajde da probamo.”

A ponekad je već to dovoljno da se pokrene drugačija energija.

Naravno, dobro je imati realna očekivanja. Ako je reč o čokoladi, kapima, gelovima ili drugim proizvodima sa određenim sastojcima, uvek proveri šta sadrže. Posebno ako imaš alergije, osetljiv želudac, uzimaš lekove ili znaš da ti određeni sastojci ne odgovaraju.

Najiskreniji odgovor glasi: takvi proizvodi mogu da obogate iskustvo, ali nisu rešenje za sve.

Ako ih posmatraš kao zabavan dodatak, odlično. Ako od njih očekuješ da reše nedostatak želje, napetost u vezi ili nelagodu, verovatno ćeš se razočarati.

Najbolje deluju kada nisu obaveza.

Samo malo “šta ako danas isprobamo nešto drugačije?”

A ponekad je upravo ta razigranost ono što je najviše nedostajalo u spavaćoj sobi.

Da li je normalno da počneš da se smeješ tokom igranja uloga?

Da. I ne samo da je normalno već je i prilično često.

Igranje uloga je jedna od onih stvari koje u mašti mogu delovati veoma samouvereno. U glavi sve teče glatko. Reči dolaze same od sebe. Atmosfera je napeta. Oboje ste potpuno u ulozi. Niko se ne zbuni. Niko ne izgovori čudnu rečenicu. Niko ne počne da razmišlja: “Šta sada tačno treba da kažem?”

A onda dođe stvarnost.

A stvarnost može biti mnogo neprijatnija.

Možda ti je uloga u početku zvučala zabavno, ali si se u tom trenutku osetio/la previše izloženo. Možda je partner rekao nešto što je trebalo da bude zavodljivo, ali je zazvučalo previše teatralno. Možda ste oboje počeli da se smejete jer je sve delovalo previše “glumački”.

To ne znači da je nešto pošlo naopako.

Smeh tokom istraživanja novih stvari nije znak da nešto ne funkcioniše. Često je samo znak da se telo opušta. Da je nešto novo. Da je pomalo neprijatno. Da ste iz poznate dinamike prešli u nešto u čemu još ne znate tačno kako da se ponašate.

Prvi pokušaj ne mora da bude savršen.

Zapravo je često bolje da nije.

Jer ako igranje uloga shvatite previše ozbiljno, brzo može da se pretvori u nastup. A kada imaš osećaj da nešto moraš da “odigraš kako treba”, opuštenost nestaje.

Počnite manjim koracima

Ne morate odmah da pripremite ceo scenario, kostime i dijaloge. Igranje uloga može biti samo promena dinamike. Drugačiji način zavođenja. Razigrana poruka tokom dana. Jedna rečenica. Jedna ideja. Jedno “šta ako”.

Možete početi nečim što ne zahteva mnogo glume. Na primer, tako što ćete jedno drugom poslati malo razigraniju poruku, pretvarati se da ste ponovo na prvom sastanku ili jednostavno reći jedno drugom kakav bi vas scenario teoretski zanimao.

To je mnogo manje opterećujuće nego da odmah uskočite u potpunu ulogu.

A ako se usput smejete? To ne mora biti loše.

Ponekad je upravo smeh dokaz da među vama ima dovoljno sigurnosti. Da možete da isprobate nešto novo, a da svaki trenutak ne mora da bude ozbiljan, zavodljiv i savršen.

Seksualnost nije predstava. Ne moraš da dobiješ ocenu za izvođenje.

Ako se nečemu smejete, to ne mora da znači da je sve propalo. Možda samo znači da ste pronašli svoj način istraživanja.

Možda će sledeći put biti manje neprijatno. Možda ćete shvatiti da igranje uloga nije za vas. A možda će upravo smeh učiniti da sve bude opuštenije.

Sve tri mogućnosti su u redu.

Kako reći partneru šta ti se dopada ako ti je neprijatno da razgovaraš o seksu?

Mnogi parovi su dugo zajedno, ali im je i dalje neprijatno da kažu šta im se dopada u krevetu.

Nije im teško da razgovaraju o rasporedima. Nije im teško da razgovaraju o novcu. Nije im teško da razgovaraju o obavezama. Ali reći: “Ovo mi prija” ili “Želim više ovoga” odjednom postaje čitava drama.

Zašto?

Zato što je seksualnost ranjiva tema.

Kada govoriš o seksu, ne govoriš samo o postupcima. Govoriš o željama, telu, samopouzdanju, strahu od odbijanja i osećaju da li si prihvaćen/a.

Zato jedna jednostavna rečenica u glavi može delovati ogromno.

Šta ako pomisli da sam čudan/na? Šta ako se uvredi? Šta ako pomisli da do sada nije bilo dovoljno dobro? Šta ako kaže ne? Šta ako posle sve postane neprijatno?

I tako radije ne kažemo ništa.

Ali ćutanje često ne rešava stvari. Samo produžava nagađanje.

Partner ne može uvek da zna šta ti prija. Ne može da čita misli. Ne može sve da zaključi samo iz reakcija, naročito ako se trudiš da budeš tih/a, “normalan/na” ili ne previše zahtevan/na.

Zato je komunikacija toliko važna.

Počni malom rečenicom

Ne moraš da počneš velikim, ozbiljnim razgovorom. Počni nečim malim.

Možeš reći: “Prošli put mi se baš dopalo kada si uradio/la to.”

Ili: “To bismo mogli češće.”

Ili čak: “Malo mi je neprijatno, ali voleo/la bih nešto da ti kažem.”

Takve rečenice su jednostavne, ali mogu mnogo toga da promene.

Pomaže i da o seksu ne razgovarate samo tokom seksa. Tada ste oboje izloženiji i osetljiviji, pa se ponekad svaka reč može pogrešno razumeti.

Mnogo je lakše započeti razgovor u neutralnom trenutku. Na kauču. U šetnji. U automobilu. Onda kada nema pritiska da razgovor odmah mora da dovede do akcije.

I još nešto: nemojte razgovarati o seksu samo kada nešto nije u redu.

Ako je svaki razgovor o intimnosti povezan sa problemom, tema će brzo postati teška. Zato je dobro razgovarati i o lepim stvarima. O tome šta ti se dopalo. Šta bi ponovio/la. Šta te je iznenadilo. Šta ti je ostalo u mislima.

Tako razgovor o seksu polako postaje manje zastrašujuć.

Ne zato što odjednom nestane sav stid. Već zato što shvatiš da možeš nešto da kažeš, a da se veza ne sruši. Da te partner čuje. Da ne moraš sve da kriješ u svojoj glavi.

I da, možda će u početku biti neprijatno.

Ali neprijatno ne znači pogrešno.

Razgovor o seksu je veština. A kao i svaka veština, vežbanjem postaje lakši.

Da li bi u vezama bilo manje preteranog razmišljanja kada bismo opuštenije razgovarali o seksu?

Verovatno da.

Mnogo preteranog razmišljanja nastaje upravo tamo gde nedostaje razgovor.

Kada ne pitaš, počinješ sam/a da izmišljaš odgovore. Kada ne kažeš, partner nagađa. Kada nešto ostane neizgovoreno, u glavi često postane veće nego što zaista jeste.

Možda partner uopšte ne zna da ti nešto smeta. Možda ti nešto shvataš mnogo ličnije nego što je bilo zamišljeno. Možda oboje čekate da onaj drugi započne. Možda oboje imate sličnu dilemu, ali oboje ćutite.

Zato iskren razgovor ne znači da veza mora biti savršena. Znači samo da jedno drugom pružate priliku da se razumete pre nego što svako za sebe stvori sopstvenu priču.

A mnogo puta je već to dovoljno.

Nisu ti potrebne savršene reči. Nije ti potreban savršen trenutak. Nije ti potrebno savršeno samopouzdanje.

Ponekad je dovoljno samo:

Malo mi je neprijatno, ali voleo/la bih da razgovaramo o tome.

To može biti početak mnogo opuštenije intime.

Imaš li i ti neku dilemu iz spavaće sobe?

Ovo je bio novi blog iz serijala Dileme iz spavaće sobe, u kojem otvaramo pitanja o seksualnosti, vezama, uživanju, stidu, komunikaciji i svim onim trenucima za koje mislimo da se dešavaju samo nama.

A obično nije tako.

Ako i ti imaš neko pitanje, situaciju ili dilemu, možeš nam je poslati anonimno, u poruci na društvenim mrežama ili putem e-maila.

Velika je verovatnoća da nisi jedini/a koji/a razmišlja o tome.

Samo retko ko to izgovori naglas.

Jer kada je reč o seksualnosti, nema glupih pitanja.

Postoje samo pitanja koja predugo ostaju neizgovorena.