Vulva: koliko smo zapravo različite?

Da li ti se nekada dogodi da pogledaš svoju vulvu i pomisliš da bi volela da izgleda drugačije?

Možda manje unutrašnje usne. Simetričniji oblik. Svetliju boju. Manje dlačica.

Deo problema je u tome što imamo veoma malo realnog vizuelnog referentnog materijala. Vidimo mnoštvo lica, tela i figura, ali znatno manje vulvi. Zato brzo stvorimo predstavu da postoji jedan „pravilan” izgled.

Ali ne postoji.

Najpre: vulva nije vagina

Ova dva pojma često koristimo kao da znače isto, ali to nisu iste stvari.

Vagina, odnosno rodnica, unutrašnji je mišićni kanal, dok je vulva naziv za spoljašnje delove ženskih genitalija.

Tu spadaju spoljašnje i unutrašnje stidne usne, klitoris i njegova kapuljača, ulaz u vaginu, otvor mokraćne cevi i okolno tkivo.

Raznolikost počinje već ovde.

Nijedna vulva nije potpuno ista kao druga

Kod nekih su unutrašnje stidne usne gotovo skrivene, dok kod drugih znatno prelaze preko spoljašnjih.

Mogu biti duže, kraće, glatkije, naborane ili talasaste. Jedna strana može se razlikovati od druge.

I spoljašnje stidne usne mogu biti punije i izraženije ili ravnije. Na njihov izgled utiču genetika, hormoni, godine i količina potkožnog masnog tkiva.

Asimetrija je veoma česta.

Kao što jedno oko nije potpuno isto kao drugo ili je jedna dojka malo veća, ni vulva ne mora biti simetrična.

Boja, tekstura i maljavost mogu biti veoma različite

Vulva ne mora biti iste boje kao ostatak kože.

Može biti svetlija, ružičasta, crvenkasta, smeđa ili tamnija, a različiti delovi mogu imati različite nijanse.

Ni tekstura ne mora biti glatka. Unutrašnje stidne usne mogu biti naborane, talasaste ili imati izraženije ivice.

Isto važi i za maljavost. Neko ima gušće, a neko ređe dlačice, dok se njihov raspored veoma razlikuje.

Na našu predstavu o tome kako bi „uređena” vulva trebalo da izgleda značajno su uticali trendovi brijanja, oglasi, pornografija i retuširane fotografije.

Jedan čest mit: duže unutrašnje usne nisu posledica seksa

Duže ili vidljivije unutrašnje stidne usne ne znače da je žena imala više seksualnih odnosa.

Njihov oblik i veličina prvenstveno su posledica anatomije, genetike, razvoja i hormonskih promena.

Seks ih ne „rasteže” na način na koji se to ponekad pogrešno sugeriše.

Ni ista vulva ne izgleda uvek jednako

Vulva se menja.

Tokom uzbuđenja povećava se prokrvljenost, pa klitoris i stidne usne mogu blago da oteknu, a boja tkiva postane izraženija.

Menja se i tokom života. Pubertet, menstrualni ciklus, trudnoća, porođaj i menopauza mogu uticati na njen izgled, osetljivost, pigmentaciju i vlažnost.

Odakle onda ideja da bi sve morale da izgledaju slično?

Veliki deo vizuelnih sadržaja koje viđamo prikazuje veoma specifičan tip vulve: male ili gotovo nevidljive unutrašnje usne, malo pigmentacije, simetriju i često potpuno uklonjene dlačice.

Kada tome dodamo osvetljenje, izbor modela, položaj tela i retuširanje, brzo dobijamo prilično usku predstavu o tome kako bi vulva trebalo da izgleda.

Zato je možda bolje pitanje od:

„Da li moja vulva izgleda normalno?”

ovo:

„Odakle sam uopšte dobila predstavu o tome kako bi trebalo da izgleda?”

A šta je sa partnerom?

Mnogo nesigurnosti javlja se upravo pri pomisli:

„Šta će druga osoba pomisliti kada me vidi?”

Možda te brinu unutrašnje usne, pigmentacija, dlačice ili asimetrija.

Svoje telo često posmatramo mnogo kritičnije i detaljnije nego neko drugi. Ako neko daje uvredljive komentare o telu druge osobe, to nije merilo toga kako bi anatomija trebalo da izgleda.

Kada je ipak dobro proveriti promenu?

Različit oblik, boja ili asimetrija su jedno.

Nova promena na telu je nešto sasvim drugo.

Ako primetiš novu kvržicu ili ranicu, jak svrab, neuobičajeno krvarenje, dugotrajan bol ili izraženu promenu sekreta, dobro je da se obratiš lekaru, odnosno ginekologu.

Za kraj

Kod jedne vulve unutrašnje stidne usne su skrivenije, a kod druge vidljivije. Jedna je svetlija, druga tamnija. Jedna je simetričnija, druga manje simetrična.

Raznolikost je mnogo veća nego što je obično vidimo na internetu.

Možda si svoje telo sve vreme upoređivala sa primerom koji uopšte nije prikazivao celu sliku.